LifestyleTeme

Dva tipa muških

Postoje dva tipa muškaraca. Tvrdim. Sve su ostalo nijanse. Jedni su oni koji bi za žene učinili sve. Oni koji ženama posvećuju sve. Oni za koje je svaka žena biljur, almasli grana, biser s dna mora koji se ne stavlja ni pred koga, a kamoli pred svinje. Muškarci koji znaju voljeti i paziti i maziti i cijeniti ženu i to pred čitavim svijetom i pokazivati. Nema tu ustručavanja. Kad čovjek voli ženu, on je njen sluga, ali i njen vitez zaštitnik. Taj tip muškarca je rjeđi i brate mili lijepo ga je makar u putu srest’.
Da ga imenujemo – to je onaj tip kojemu je njegova žena Sveti gral.

E, ovaj drugi tip muškaraca je onaj za koga je žena samo nasušna hrana, prirodna potreba koju tu i tamo treba zadovoljiti, upotrijebiti kao tariguz, pustit’ vodu u stilu prekomponovane Čoline „Pusti pusti vodu, neka g…a odu” i odmah naći neku novu. Njima su žene nešto poput hrane i pića koje ja l’ pojedu i zasite se ja l’ ispljunu i idu u potragu za drugom koja će ih zasititi. Ti se drugi zovu zavodnici, mačo tipovi, muškarčine, a najbolje ih je nazvati kurajberima, jer je to tip koji nije, što bi se ono moderno po današki reklo, evoluir’o. Ost’o je na nivou prvobitne zajednice – lov, hrana i djevojka mlada. S tim što je ovaj pećinski polumajmun osvaj’o ženku toljagom, a kurajber to radi s više pomagala, od utoke do štoca i prodaje stoke.

Postoje i ove međuvrste, ali o njima sam se napisala – to su oni duhoviti a sami, mamini sinovi, babini dileri, miševi strahoraši, levati, sponzoraši i razni tezgaroši.

Sigurno da svaka žena može samo na bazi opisa ovih dvaju egzemplara skontat’ koji je njen tip i je li čovjek njenog života ima više osobina prvog ili drugog primjerka.

Kad malo bolje promislite, sve će vam se samo reći. Sve je manje ovih prvih, a sve više ovih drugih bahatih egomanijeka na koje se, budimo iskreni, žene više lože. Što je muško gore, to je žena bolja.

Evo banalnog primjera: Prvi jedva čeka da te odvede na remo, to šetnjice, romantika, bonton, toplota ljetne noći i njegove oči koje samo u te k’o u Madonnu gledaju. Leti ti pod džemper ako je puno nohla, puše u čaj da se ne opržiš, mjerka fino mjesto da te propuh ne uhvati, jer nije zgodno s trajnim facijalisem hodat’ po plaži… Čini sve i tretira te k’o kraljicu ne samo u početku veze nego vazda. Takva mu japija.

Drugi jedva čeka da te nagorira i ostane s rajom i prostoproširenim krugom prijatelja u koje spadaju i druge ženske. Ne zna šta je bonton, osim kad se ulaguje da bi doš’o do one stvari, a i tada uglavnom koristi lovu, rasipa se na sve strane i kupuje pažnju. Na remo će te vodit’ samo prvo ljetovanje kad je vrela veza i to daleko od očiju svijeta, jer ti pripadaš samo njemu – gorili s dlakavim lopaticama. Niko te neće nikad vidjet’, jer izać’ živa i sama iz kabine broda njegovog jarana nećeš. Kasnije, ako se taj kurajber odluči da te ženi, jer je njemu vakat, ti, jaranice, mora s njim više nikad vidjet’ nećeš. S čoporom djece i njegovom familijom ćeš i otić’, ali tad ti je sijelo ionako gotovo. Ako eventualno i odeš s djecom i s njim „vođom klana”, tad si dežurna od 0 do 24 za šporetom, a on se glisera s rajom. On će, naravno, skakat’ na tuđe žene, bildat’ svoju muškost, živjet’ po svome i nabit’ ti na nos svaki dinar koji je u kuću dao. I poput slobodnog galeba posrat će se na svaku novu površinu. I to samo zato jer to tako treba. On tako taži svoju glad.

A žene se pale na grubijane. Kad je ščepaju njegove razorne ruke i pribiju uza zid, ku’š veće romantike?!
A kad to prođe, a prođe brzo k’o što je i došlo, onda je već kasno hajrullah.

Ide teški oporavak. I tad se traži tip jedan. Onaj što u ženu gleda kao u abuzenze.

Često se pitamo šta je u tom muškarcu da u svoju ženu (akrapa – da budem precizna) i poslije dva’est godina braka gleda k’o u Avu Gardner? Kakva je takva je, moja je – ko da nam želi poručiti. Meni najljepša.

Mislim da to nisu papučari – oni koji povlađuju ženi jer im je tako lakše. Jok. To su oni koji znaju da se posvete onoj do koje im je stalo. A to je svakodnevni rad. Oni rade da bi ženi s njima bilo fino. Oni su radnička klasa. Puno rade, a malo su plaćeni. I izvarani su na svakom koraku.

Dok ovi drugi idu lakšim putem: U se, na se i poda se. Oni su upravljači. I samo je danas problem što ih je sve više, a radnika sve manje. Jer se i radnici kad vide kako ovi dobro prolaze pretvaraju u upravljače ili idu u prijevremenu penziju.
Što god – ja znam da je malo žena koje žele uza se pažljivog i brižnog radnika. Većina se pali na kurajbere.
Zato nam i jest sve naopako.

Indira Kučuk-Sorguč