Nekidan sam čitala crne statistike o razvodima u našoj zemlji. K’o bîva, u Bosni se opet manje razvode nego u drugim zemljama Regiona. I sad bi to kao trebalo biti utješno. Na sve strane se vode kampanje protiv braka. Podmukle i podle. Kažu da je to samo papir i ništa više. Lupetaju i stvari tipa: – Ne kvarite vino vodom i ljubav brakom. Kako se bolje razići, nego živjeti u paklu, itd. itd.
Dobro, i ja sam za razvode u ekstremnim slučajevima kad je život džehenem. Problem je, međutim, što su se ljudi počeli razvodit’ zbog banalnih stvari. Eto, znala je ona da je on ribolovac i prije braka, ali je mislila da će malo ohanut’ kad zasnuje porodicu. Pošto nije ohanuo, razvod.
Eto, ne može on trpjeti njenu mater.
Eto, on voli planinu, a ona more. Ko da ne mogu zimi na planinu, a ljeti na more.
Eto, ona stalno zvoca.
Eto, njega više zanima utakmica od njenih suza prolivenih nad Sulejmanom.
Eto, ne zna on oko struje.
Eto, ona ne kuha supu više od dvaput sedmično. Itd. itd.
Vrhunac gluposti za rastavu bio je kad sam čula da su se dvoje razveli zbog jajeta. Da, da – zbog jajeta. Otišli na bračno, ustali ujutro blaženi od ljepote milovanja, otišli na doručak i naručili kuhana jaja. I on jaje u ruku i tucno ga o sto te počeo gulit’, a nju „damu” samo što fraz nije zgembo.
– Ne tuca se jaje tako nego ovako – pokazala mu da se uzme nožić i blago udari o jaje.
Ona jednu, on dvije i ljuti se vrate kući. I razvedu nakon samo pet dana zajedničkog života. Eto, obiše im se jaja o glavu.
A obio im se vlastiti ego, pasjaluk i razmaženost.
Doduše i okolina pumpa probleme, umjesto da ih smiruje, a sve pod krinkom razumijevanja i osjećanja. Svi razvodi su bolni i nisu definitivno puko cijepanje papira. Naročito ako tu ima djece, koja će sigurno patiti. Prilikom razvoda ljudi pokazuju svoje najgore lice. Spremni su boriti se kao u „Krameru protiv Kramera”. Ostaju otvoreni ili prikriveni neprijatelji, koji funkcioniraju na principu ucjena. Dobro, nisu svi, ali većinom je tako.
Stoga mi je bilo jako drago kad sam prisustvovala jednom ženskom savjetovanju koje je vodilo spašavanju braka. Bilo je to, ma ima i godina.
Sastalo se sijelo žensko da vijeća o skorom razvodu jedne članice tog skupa. Priča je, međutim, krenula kontra sladunjave suosjećajnosti.
– Ne mogu više, stvarno. Sve je na meni. I pos’o, i kuća, i djeca. Ne mogu vala više još i njega držati na leđima. Ništa od njega nemam.
– Šta ti radi, konkretno.
– Ništa ne radi, u tom i jeste problem. Pos’o, kuća, utakmica, televizija. Ni za šta ga nije briga.
– I?
– Šta i? Šta ćeš gore. K’o da ga nema u kući, ne unosi se u ni u dječiju školu. Glavna mu je aktivnost da digne noge kad pred njim usisavam.
– Pa, eto, makar ih digne. Ima ih koji ne daju da žena usisava kad je on u kući. Smeta im kad zvrnda usisivač.
– Ma daj, kakve su ti to priče. To su kreteni.
– A radi li ti muž?
– Radi, to mu je sve. Ode na posao i eto ga kući da se naždere i digne noge.
– Pa donese li platu?
– Donese i misli da je završio pos’o. Ja kupujem, plaćam račune, kuham, idem na roditeljski…
– Pa dobar je taj tvoj. Šta bi da popije te pare i još od tebe traži.
– E jesi i ti našla primjere…
– Tuče li te?
– Koga? Mene? Glavu bih mu razbila, ubila bih ga da me pipne.
– Šta bi da te tuče? Čitaš li ti novine koliko muškaraca vrši nasilje nad ženama. I to ne samo papaka, nego lafo vrhunskih intelektualaca.
– Ma dobro, ali ne mogu ga slušat’. Sve neke budalaštine baljezga.
– Aha, sad tako pričaš, a upravo si pala na te fore i udala se za njega.
– Mladost, ludost. Treba okrenut’ priču i uozbiljiti se. Ne mogu ga više slušat’ fakat.
– A šefa na poslu slušaš, je l’ de?
– Pa tu platu zarađujem, moram.
– A s mužem si djecu rodila i prošla toliko toga. Misli malo i na druge, na djecu, na roditelje, koliko bi ljudi bilo povrijeđeno razvodom. A razlozi su ti truba. Samo na sebe misliš.
– Ma ko misli samo na sebe. Poginuh od obaveza. A i ljubavi nekako više nema.
– Ma nemoj. Eto svi postojeći brakovi su zasnovani na ljubavi. Šta je s poštovanjem obaveza, s preuzetim amanetima, s blagošću, zajedničkim krovom. To ništa, a?
– Vi mene ne razumijete.
– Razumijemo, srećo. I same prolazimo kroz slične ili iste stvari. To je život. Nemaš razloga da živiš u sapunicama. Nego ga pokrij da ne ozebe.
I tako je priča o razvodu reterirala na zafrkanciju, gdje smo sve ismijavale njene razloge za razvod. Odustala je do kraja sijela.
Znate li šta je glavni razlog razvoda danas? Nije to nemogućnost zajedničkog života, kako to Zakon šturo navodi. Ja ću vam reći. Glavni razlog razvoda je upoređivanje svog s tuđim brakovima. Upoređujemo svoje brakove s brakovima u našoj okolini, ali i brakovima filmskih i sapuničnih likova. Uvijek nam se tuđe čini idealno. A nije, vjerujte meni, dežurnoj mahaluši do koje svakakve priče dopiru.
Indira Kučuk-Sorguč