Neko može biti zavisnik od brze hrane na sličan način kao i zavsnik od alkohola ili lijekova. U vašem mozgu uključene su iste oblasti, isti neurotransmiteri, a i mnogi simptomi su identični. Kada je riječ o zavisnost od hrane, radi se o relativno novom terminu, pa ne postoji precizan podatak koliko se često javlja. Ova pojava je slična drugim poremećajima u ishrani, uključujući bulimiju, kompulzivno prejedanje i “nezdrav” odnos prema hrani.
Naučnici smatraju da prepađena hrana ima moćno dejstvo na centre zadovoljstva u mozgu, uključujući i neurotransmitere, poput dopamina. Svi se slažu u jedno, a to je da je najproblematičnija brza hrana, kao i ona koja sadrži šećer i pšenicu. Tu nije reč o nedostatku volje ili nečem sličnom, zavisnost od hrane uzrokovana je jakim lučenjem dopamina, što mijenja biokemijsku ravnotežu mozga. Brojne studije su potvrdile da je zavisnost od hrane stvaran problem.
U nastavku slijede pitanja koja će vam pomoći odrediti kojoj grupi zavisnika pripadate i da li je vaša potreba za hranom postala veliki problem ili ste osoba koja može kontrolisati svoje nagone.
1. Imate čestu potrebu da jedete određene namirnice, uprkos tome što ste siti i što ste upravo pojeli hranljiv obrok?
2. Kad pokleknete i počnete da jedete hranu za kojom ste žudjeli, često pojedete više nego što ste namjeravali?
3. Kad jedete ono što ste željeli, ne prestajete dok se ne prejedete?
4. Osjećate krivicu kad pojedete neku hranu, ali to ubrzo ponovo činite?
5. Pronalazite izgovore zašto treba da jedete onu hranu za kojom žudite?
6. Često ste pokušali da prestanete da jedete, ili ste postavljali neka pravila u vezi s određenom hranom, ali bezuspješno?
7. Krijete se od drugih kad jedete veliku količinu nezdrave hrane?
8. Osjećate da ne možete kontrolirati koliko brze hrane jedete, uprkos tome što znate da vam šteti?
Ukoliko se pronalazite u četiri do pet ovih tvrdnji, onda imate ozbiljan problem s hranom. Ako se pronalazite u šest i više rečenica, onda ste zavisnik od hrane.