Bez tabua

Najveća je hrabrost misliti svojom glavom by Rusmir Hadžić

Ne sjećam se tačno da li je bio utorak ili srijeda. Ulica Zmaja od Bosne br. 52 u Sarajevu, studio Radija Otvorena Mreža ili kako ga mi odmilja nazivamo već 11 godina “Uvalni Ured.”

Ja u marketing, Frida za mnom; ja u kuhinju, Frida za mnom; ja u studio, Frida za mnom; ja kod direktorice, Frida za mnom, prije nego što pomislite da je Frida neka zgodna Njemica ,ne, ne, nije … Frida je …pas …mali, slatki pas, koji, moram priznati, vrlo često laje na pomalo njoj svojstven način. Džana me spasila od Fride, a Džana, dragi moji …e, o njoj bi se knjige mogle pisati, ali nećemo sada o tome. U svakom slučaju, spasila me, jer je došla da mi saopšti da je na telefonskoj liniji urednica magazina  “Azra”. Predlaže mi da napišem kolumnu… Da sam nekim slučajem Zlatan Ibrahimović i da posjedujem njegovu dozu arogancije, vjerovatno bih samo napisao …”Poštovani čitaoci, dobro došli u Rusmira“, ali nisam, nisam ni blizu. Ustvari, nisam uopšte arogantan, to vam mogu potvrditi i svi oni ranoranioci koji se sa mnom druže već od pola sedam ujutro.

U radiju žive mali ljudi, radijskom voditelju nije lako napisati slovo na papiru. Mi smo po defaultu pričalice. A i moj,  neću reći šef, jer nismo na tim relacijama, nego ću reći Prijatelj, i to s velikim slovom,  Almir Čehajic Batko, rekao je jedne prilike da sam izrazito ekološki osviješten, jer nijedno drvo neće biti srušeno zbog mog komada papira, zato što sam jedan od onih voditelja koji, osim servisnih informacija,  sve  ”iz glave  priča”.

Ali dobro, ovo je  jedinstvena prilika da kažem nešto, a da to ne bude sankcionisano onako kako svako jutro čujem u slušalice ”Rusmire, prestani da pričaš svašta”…a, to kaže ONA, a ko je ONA, o tome ćemo malo kasnije.

Moj radni dan počinje  tako što prilikom ulaska u studio preskačem preko kablova i  pitam se koga nasmijati danas? Koga obradovati ? Pa da…, s tim ciljem sam se i probudio jutros u pet sati. Dok uzimam drugi gutljaj kafe, čekam da se upali kamera, svjetlo, da se učita BIHAMK i vremenska prognoza, provjeravam jinglove  i play listu i sve ono bez čega godinama ne mogu zamisliti radni dan. A s jednog od onih šest monitora gleda me ONA ….Pomislim za trenutak…, zar nije rekla da je ne budim i da jutros nije u emisiji? Da je pustim da spava. Ma ne, ako ONA nije tu, onda ni Alarm nije Alarm (Jutarnji show Radija Otvorena Mreža ). Najbitnija funkcija u jednoj radijskoj emisiji je, kako se to u radijskom žargonu kaže, Sidekick.

A Sidekick  Alarma ili ONA je Đenana Durek. Kako jedan jingl kaže, zbog nje se i radio gleda! Djevojka koja do prije nekoliko  godina nije imala nikakvih dodirnih tačaka s medijima, pa ni s radijem, ali vjerujte mi, kao da je za to rođena. Uz nju možemo pripisati onu staru poznatu od Coco Chanel: ”Naveća je hrabrost misliti svojom glavom i to na sav glas”, e tako i moja Đenana misli na sav glas, te kao neki anđeo čuvar bdije iznad mog ramena svako jutro i pazi sta ću reći, a ako zatreba u eteru se začuje i ona dobro poznata: “Rusmire, prestani da pričaš svašta!”. Svakodnevne poruke koje pristižu  na viber broj 061 584 236 kažu da je voli  Baščaršija i cijelo Sarajevo, Mostar, Banja Luka, voli je i Tuzla, Olovo, Kladanj, ma vole je svi… A kako i ne bi…, ljepši glas kada se tek probudite ne postoji.

Program počinjemo s “Dobro jutro, Rusmire” …, i prvo što pomislim…, i ja je volim!

Često sjedim na obali ovog holandskog mora i razmišljam, zašto? A ni sam ne znam  zašto.  Možda  i zato što imam million pitanja za samog sebe, a za neke ne pronalazim odgovore, pa se ta pitanja nekako stalno vraćaju. A u međuvremenu, dok ne nađem odgovore na sva ova pitanja, pored moje divne 18-godišnje kćerke Alise, koja mi svakog jutra da dozu adrenalina i na taj način pomogne da izguram još jedan dan i pored mog Sidekicka, najveću sreću mi pričinjava upravo Radio Otvorena Mreža. Čudo tehnologije nam dozvoljava da se program emituje iz studija u Holandiji i prenosi na devet antena širom BiH.

Kultna emisija “Udri muški” mi je u ovih 11 godina donijela mnogo lijepih trenutaka, ali me je znala i pokositi. Kao što mnogi od vas znaju, u 07:00 sati, ekipa predvođena Almirom Čehajićem Batkom pokušava da unese malo vedrine u siva jutra . I ne samo to, ima ono nešto što je mnogo važnije i od te vedrine, a to je život .Ta ista ekipa uz pomoć dobrih ljudi koji pružaju svoju ruku, spašava živote. Nikada neću zaboraviti osjećaj kada je otac, koji se našao u šah-mat poziciji, otac malog, ali tako velikog Farisa Šestića, nazvao direktno u emisiju i molio da mu se spasi dijete. Neću sada govoriti kakve je sve probleme mali Faris u tom trenutku imao, ali znam da je mrvica falila da ga izgubimo. Samo 10 godina, hej! Plakao sam…

Zahvaljujući Otvorenoj Mreži i doktorima u Francuskoj, mali Faris Šestić sprinta čaršijom kao Usain Bolt, jedino eto mama ga ponekad pegla, kako on to kaže, a mi se uvijek  od  srca nasmijemo, jer ga istinski volimo.

Divno je, a i velika je čast biti dio ovog tima. Izrodila  su se tu i prava prijateljstva Batan, Ružica Mrkajić, Danko Delibašić, Slađana Subotić Damjanović, Ena Jažić, Darko Došlo,  Sead Zuhrić, Džana Omerović, Nermina Čehajić… To je najveće bogatstvo.

A Đenana i ja ćemo i dalje da budimo BiH u  06 sati i 30 minuta, da smišljamo način kako da  vam izvučemo osmijeh na lice i uvedemo vas u novi radni dan, uz dobre tonove i pokoju zanimljivost te, naravno, da komuniciramo s vama.

Prije nego što se odjavim, moram vam nešto priznati… I ovu kolumnu smo napisali, a kako drugo nego zajedno moj Sidekick i ja. Par redova je Rusmir bio Rusmir, pa je onda Đenana bila Rusmir.

Nije bitan voditelj, nije bitan glas, nije bitan medij, nije bitno ime… Bitna je samo poruka koju šaljete u eter. Neka naša poruka bude, ona stara Bajagina: ”Samo nam je ljubav potrebna”.

 

Rusmir Hadžić, radijski voditelj